Vranjsko sokače

Dolazi kontrola u školu i učiteljica kaže Perici da ništa ne priča i da ne odgovara ako ga šta pitaju.
Kako nije imala poverenja u Pericu devojčicama reče da ako Perica kaže nešto ružno ili loše sve u glas krenu da vrište i da trče.
I tako dođe kontrola i Perica ceo dan ćuti miran, onako baš za primer. Kad je kontrola trebala da krene pogledaše kroz prozor i pitaju "Deco jel znate šta se gradi preko puta?" Svi ćute niko se ne javlja i ne odgovara. Perica ustade i reče "Javna kuća gospodine". Kako je to rekao devojčice sve u glas krenuše da vrište i da trče prema vratima a Perica ih gleda i viče: "Polako ku.ve otvaranje je sutra"

Neposredno posle venčanja sednu muž i žena da ručaju.
Kako je na stolu bilo i supe krene žena da srče supu, muž je pogleda pa je lupi rukom po glavu i reče joj da ne srče. Sutradan žena opet spremila čorbasto jelo i opet kreće da srče, naravno muž je odalami po glavi rečima jesam ti rekao da ne srčeš. Tako oni par meseci, žena srče muž je udara po glavi...
Posle 3-4 meseca žena skuvala pasulj sedaju oni da ručaju i žene krene kašikom prema ustima kad se seti da ne srče i nastavi normalno da jede. Muž dignu ruku i opet udari ženu po glavi. Žena sva zbunjena upita muža: "Pa dobro šta sam sad pogrešila, nisam srkala?"
Muž je pogleda pa odgovori: "Jaooo kad se samo sedim koliko si srkala!"

Dođe i vikend, vreme da se izadje negde u "Provod".

Vranje kao grad koji za skoro svakog stanovnika ima po jedan kafić ili kafanu mora da ima i neki provod.. Epa tu Vas čekam!

Kako je lokalni "Eminentni bizmismen" G.T. otvorio novi lokal ili ti Noćni klub "Majestic" normalno je i prirodno da se sva "GraTska elita" tamo sjati.
I tako i beše. Svi su bili tu: političari, biznismeni, glumci, glumice, sve bitnije starlete pa čak i one manje bitne a i one koje bi htele da to budu, a nažalost zbog raznih nedostataka ne mogu (nedorasle, ima ih gde ne bi trebalo da ih bude i sl.)

Nego valjalo bi se vratiti iz početka.

Ideš prema pomenutom klubu i po navici krećeš da psuješ: Državu, EPS, vlast ma svega čega se setiš... Ali kad se približiš svahitš da na mestu gde je nekad EPS sakupljao harač od svojih potrošača sada je upravo pomenuti klub.

Na samom ulazu u klub dobrodošlicu ti požele tri kršna momka od kojih je jedan naoružan onom spravicom za skeniranje i naravno odma kreće da radi svoj posao a sve sa namerom kako bi ti pronašli neko skriveno oružje. Naravno pomenuto skeniranje nije važilo za prijatelje lokalnog biznismena G.T. oni su mogli i minobacač da unesu problema bilo NEBI.

Prolaziš pored pomenute gospode a unutra još jedan doček, devojčica za pultom nasmejano nudi da ostaviš svoje stvari kod nje i sve to u zameni za 50 DIN po osobi. Tu se već puno toga vidi. Muškarci skidaju svoje kapute i jakne a ispod uredno: pantalone, ispeglana košulja a oni zimogrožljivi i džemper preko košulje. Devojke skidaju kaputiće i jakne a ispod koža i to ne koža u vidu kožnih cipela i pantalona, mada iskreno i toga je bilo.. Uđe tik i poneko/a obučen/a "kako bi videli da li ima mesta, ili da li su im tu prijatelji".

Dobro, pošto smo videli šta smo videli ulazimo u sam klub a iznenadjenjima nikad kraja, još jedan doček.. Treći! Simpatična devojka sa osmehom na licu dočekuje goste i rasporedjuje ih za svoje stolove. Za slučaj da se zbuni ili ne prepozna nekog "eminentnog" gosta tu je "Desna ruka" G.T. izvesni B koji će rado pomoći devojci da udobno smesti goste.

Obzirom da smo se svi smestili ispod blještavila lasera i reflektora veče može da krene...

Atmosfera "LUDNICA"... Blicevi sevaju na sve strane. Usne napućene, guze i grudi zabačene, devojke poziraju za slikanje kao da su na modnoj pisti. A kad se slikanje završi onda se naravno kreće sa lajkovanjem i kao što je i jelte normalno sa prebrojavanjem lajkova. A sve to sa namerom kako bi se utvrdilo ko je imao više lajka. I dok se vrši prebrojavanje i lajkovanje mora da ispadne neka slika "drugova i drugarica" koji su imali sreće pa završili u neki separe. Normalno posle lajka iste slike prilazi se zdušnom pozdravu sa osmehom "Da nemam uši smejala bi se oko glavu" i rečima: "Baš mi je drago što te vidim" dok se u sebi misli: Zabole me za tebe nego čisto da vidim kako je ovde na povisoko.

I to bi odprilike bilo sve od provoda da nije bilo po nekih entuzijasta koji su igrali ne obraćajući pažnju na ljude oko sebe. A ipak takve bi mogli nabrojati na prstima jedne ruke. Naravno ne smemo zaboraviti ni momke koji su izgarali kako bi osvojili neku "poštenu" devojku a ona bi pak zdušno uzvraćala u pauzi kad se ne bi dopisivala sa rođakom iz Amerike jer sa kim bi se inače dopisivala u 02:00 dok igra sa dečkom.

Sram me bilo... Umalo da zaboravim na gratske oce ili ti lokalne političare u narodu poznate i kao gradske šerife. Oni su naravno u separeima zajedno sa gradskim glumcima i bitnim da ne kažem elitnim starletama. Piju svoje viskiće i puše tompuse. Da gospodo tompuse, a sve vreme odmeravajući devojčice koje bi ćerke mogle da im budu a vala nekim i unuke. Po neki se od njih i odvaži pa se ponudi da ih časti pićem i pozove za svoj separe. I naravno kako i dolikuje one to odbiju. Ali NE! Te večeri se to nije desilo, barem ja to nisam video. Sve su rado prihvatele pozive na piće a neke čak i igranje sa matorcima telo o telo a kako je to izgledalo e to zamislite sami...

Tako je odprilike izgledao izlazak u "Night club Majestic" u očima jednog prosečnog vranjanca koji još drži do nekih principa i morala.

"Pišem ovo a ruka mi drhti..."

I konačno dočekao da iskoristim ovu rečenicu :D 

Dragi "Maratonci" hvala Vam što nam i posle toliko godina mamite osmehe raznim replikama. Naime ne drhti mi ruka a i ne trošim hemijsku i papir. E sad možda ima malo brisanja i pisanja ali to je pre svega jer mi neka slova na tastaturi ne rade baš najbolje :D

Kako sam došao na ideju da pišem blog?

Pa eto... Već neko vreme se nosim mišlju da krenem da pišem o Vranju i dešavanjima u Vranju. Ali da napomenem ne o bilo kojim dešavanjima, već o onim o kojima malo ko zna, o dešavanjima iz Vašeg komšiluka... 

Sebe smatram veoma rečitim ali iskreno ne znam kolko ću to lepo da prenesem na papir ili u ovom slučaju e-tekst.

Nadam se da će se nekom moje piskaranje naći interesantnim a ako ne, e onda ću se ja rado podsetiti nekih priča i događaja ;)